Holesterol

Sta je holesterol?

Holesterol je normalni sastojak krvne plazme i tkiva (posebno zuci i nerava). Holesterol je nerastvorljivi lipid ciji je molekul sastavljen od sterolnog jezgra i ne sadrzi ni jednu masnu kiselinu, a ima jednu OH grupu koja omogucava emulgovanje masti u vodi. Jezgro se sastoji iz 17 C atoma u prstenastom jezgru i bocnog lanca koji se sastoji iz 8 C atoma. To je najrasprostranjeniji steroid u organizmu. Prisutan je u slobodnom i vezanom obliku (esterifikovan sa masnim kiselinama, i to najcesce sa linolnom-75 %). Esterifikacija se vrsi enzimom LHAT (lecitin-holesterolacil transferaza).

Kako se stvara holesterol?

Hranom ga unosimo preko zivotinjskih namirnica (junetina, iznutrice, jaja) i kao takav naziva se egzogeni holesterol. Prosecno se dnevno unese 500-1000 mg egzogenog holesterola. U telu se takodje sintetise i to je endogeni holesterol koga uglavnom sintetise jetra i crevna sluzokoza. Sintetise se dva do tri puta vise nego sto se unosi hranom.

Zasto nam je potreban holesterol?

S obzirom da se moze sintetisati u telu holesterol nije esencijalna supstanca, medjutim ipak je vazan zbog brojnih funkcija koje obavlja u organizmu:

* sastavni je deo strukture membrana u svim celijama tela;
* osnovni je sastavni deo zuci, vitamina D i hormona (adrenalina i steroidnih hormona kao i seksualnih hormona (estrogena i testosterona);
* pomaze apsorpciju masnih kiselina (esterifikovani holesterol-70 %);
* esterifikovan holesterol transportuje masne kiseline cirkulacijom;
* stiti kozu od isparavanja (precipitira se u roznatom delu koze);

U vecim kolicinama holesterol se depunuje u nervnom tkivu, zutom telu i kori nadbubrega. Takodje, se nalazi u krvi i zuci. Prvi put je izolovan iz zucnog kamenca, pa odatle potice i njegov naziv.

Sta se desava sa holesterolom u nasem organizmu?

Unet hranom, apsorbuje se preko crevne sluzokoze (ileum), a zatim limfnim sistemom holesterol dolazi do Ductus Toracicusa (najveci limfni sud) do venske krvi. Holesterol koji je unet hranom obicno je vezan za masne kiseline (esterifikovan holesterol) i masne kiseline se moraju odstraniti pre apsorpcije enzimima u tankom crevu. Ne apsorbuje se sav holestreol unet hranom. To varira od osobe do osobe i krece se od 25-75 % (55 % prosek). Emulguje se u tankom crevu pod dejstvom zucnih soli na micele. Isto se desava i sa trigliceridima (glicerolom i masnim kiselinama). Trigliceridi i holesterol estri nisu rastvorljivi u vodi, oni se vezuju za fosfolipide i proteine i stvaraju lipoproteine (koji su rastvorljivi u vodi). Oni se sintetisu ne samo u celijama creva, vec i u jetri. Lipoproteini se razlikuju po tome koliko sadrze triglicerida, holesterola, fosfolipida i proteina, kao i po tipu proteina.

Culi ste za HDL i LDL (sta je "dobar", a sta "los" holesterol?)

LDL holesterol se jos naziva i "los holesterol" jer on prenosi 75 % masti (50 % holesterola) krvi i glavni je nosac holesterola. HDL holesterol, koji se jos naziva "dobar holesterol" sadrzi 50 % proteina i samo 20 % holesterola. LDL nosi holesterol u krvne sudove, izazivajuci stvaranje ateromatoznog plaka i razvoj srcanih oboljenja. Suprotno tome HDL uklanja holesterol iz krvnih sudova i nosi ga prema jetri gde se on putem zuci izbacuje iz organizma. Znaci da HDL prenosi "los holesterol iz cirkulacije u jetru, i time cisti krv od loseg holesterola i sprecava pojavu ateroskleroze.

HDL holesterol osoba moze voljno da poveca:

* prestankom pusenja
* upraznjavanjem fizicke aktivnosti

Na vrednosti HDL-a utice pol (zene ga imaju vise jer estrogen utice na njegovo povecano stvaranje) i nacin ishrane.

Smatra se da male kolicine alkohola uticu na povisenje HDL-a, ali obzirom na druge stetne posledice alkohola bolje je upraznjavti zdravu ishranu i fizicku aktivnost.

Sta su hilomikroni?

Put holesterola u organizmu zavrsava se hilomikronima. To su najvece cestice lipoproteina (750-1200 Angstrema) i oni prenose egzogene lipide (narocito trigliceride) iz creva u druge organe, zaobilazeci jetru.

Hilomikroni sadrze najvise triglicerida, zatim fosfolipida, holesterola, a najmanje proteina. Oni odlaze u limfne sudove, D. toracicus, a odatle u krv. Na tom putu hilomikroni odaju trigliceride misicima i masnim celijama. Hilomikroni se kratko zadrzavaju u cirkulaciji, svega nekoliko casova posle jela (sest sati). Brzo se uklanjaju iz plazme jer dolaze u dodir sa lipoproteinskom lipazom. To je enzim cije lucenje omogucava insulin i glukoza, a aktivira ga heparin.

Apsorpcija holesterola iz hrane je u crevima brza nego od uklanjanja holesterola iz krvi, zbog cega nije preporucljivo jesti masnu hranu 6-12 sati pre vadjenja krvi. Pod dejstvom lipoproteinske lipaze (LP) hilomikron gubi masne kiseline koje se oslobadjaju u perifernu cirkulaciju, gde se koriste kao izvor energije i sintezu drugih lipida. Ostatak hilomikrona (hilomikron koji je izgubio deo lipida na svom putu-remnans) odlazi u jetru. U slucaju nedostatka lipoproteinske lipaze nastaje hilomikronemija. U jetri se od ostataka hilomikrona sintetise endogeni holesterol, tj. lipoproteini koji se po gustini dele na: HDL (High Density Lipoprotein), LDL (Low Density Lipoprotein) i VLDL (Very Low Density Lipoprotein).

Sta biva sa viskom holesterola?

Holesterolske cestice (LDL cestice) delimicno odstranjuju hepatociti, ali glavnu ulogu imaju LDL receptori smesteni na povrsini celije. LDL cestica biva uvucena do lipozoma celije, a receptor se odvaja i krece prema membrani da preuzme nove LDL cestice. LDL cestica po odvajanju od receptora nastavlja kretanje dublje u celiju i Apo protein se razgradjuje na aminokiseline, a estri holesterola se hidrolizuju, oslobadja se holesterol koji sluzi:

* za izgradnju celijske membrane;
* reesterifikuje se;
* skladisti se u celiji;
* napusta celiju (u hepatocitima za sintezu zuci);

Kolicina holesterola koja ce se naci u celiji odredjena je brojem LDL receptora sto se odvija na principu negativne povratne sprege. Povecana kolicina holesterola u celiji sprecava sintezu LDL receptora, a smanjena kolicina holesterola u celiji nastaje inhibicijom stvaranja LDL receptora. Prema tome LDL receptori su odgovorni za odstranjivanje LDL holesterola iz plazme, a broj LDL receptora je kljuc za regulaciju LDL holesterola u plazmi.

Brown i Goldstain su 1986. godine dobili Nobelovu nagradu za otkrice lipoproteinskih receptora na membrani jetrinih celija koji odstranjuju holesterol iz cirkulacije i inhibisu sintezu holesterola u jetri. Takodje su otkrili da ako neka osoba ima manje receptora nego sto je uobicajeno ili su oni manje osetljivi, nivo holesterola u krvi se povecava. Smatra se da je broj ovih receptora nasledan. Prema tumacenju ovih naucnika nivo holesterola u celiji regulise se pomocu tri mehanizma:

* inhibise stvaranje enzima (hidroksimetilglutaril koenzimA reduktaze) za stvaranje endogenog holesterola;
* stimulise enzim (acilholesterolaciltransferaza) i tako nastaju holesterolski estri;
* holesterol u celiji pokrece feet back mehanizam tako da celija prestaje da stvara nove receptore i time se prekida ulaz egzogenog holesterola u celiji;

Drugi istrazivaci smatraju da odstranjivanje holesterola iz cirkulacije zavisi da li receptori prepoznaju lipoproteine sto zavisi od specificnog proteina koji nose.

LDL cestice se uklanjaju iz cirkulacije:

* autoregulacijom (80 %), tj. na osnovu tri gore pobrojana mehanizma. To se odvija najcesce u celijama jetre, nadbubrega, gonada, tj. organa koji se aktivno dele i imaju izuzetno velike potrebe u holesterolu, a ujedno i najveci broj receptora na svojim membranama;
* Alternativni put "Skavenger" puta ili tkz. receptora cistaca. Celije koje koriste ovakav nacin uzimanja holesterola nisu zasticene od njegovog prekomernog nagomilavanja (glatke misicne celije, endotelne celije i makrofagi), a to su celije koje imaju znacajnu ulogu u aterogenezi;

Opasnost od nagomilavanja holesterola u celijama postoji u situacijama kada ne postoje receptori, kao sto je slucaj u porodicnoj hiperholesteronemiji ili kada je ishrana bogata mastima i holesterolom.

Sta utice na povecanje holesterola u krvi?

Faktori koji uticu na koncentraciju holesterola u plazmi:

* Preteran unos holesterola u dnevnim obrocima
* Povecan unos zasicenih masnih kiselina u dnevnom obroku (masne kiseline se deponuju u jetri i stvara se vise acetil-koenzima A koji je, kao sto smo rekli, glavni faktor za sinetezu holesterola
* Nezasicene masne kiseline neznatno smanjuju koncentraciju holesterola;
* Nedostatak tiroksina povecava koncentraciju holesterola (hiperholesterolemija kod hipotireoze);
* Estrogen smanjuje, a androgeni povecavaju nivo holesterola u krvi;

Prevencija holesteronemije

* Prestanak pusenja
* Adekvatna ishrana
* Fizicka aktivnost
* Lekovi
* Vitamini
* Umereno uzimanje alkohola

Adekvatna ishrana

* Smanjiti ukupni energetski unos
* Masti ograniciti na 30 % ili manje od ukupnog kalorijskog unosa (50-67 g masti dnevno u dijeti od 1500-2000 kCal)
* Zasicene masne kiseline treba da cine 8-10 % u odnosu na ukupnu kolicinu masti (15-23 g)
* Polinezasicene masne kiseline treba unositi 10 % (15-23 g)
* 15 % mononezasicenih masnih kiselina (15-33 g)
* holesterol smanjiti na manje od 300 mg dnevno
* 2.4 g soli dnevno
* ugljeni hidrati (kompleksni) treba da budu zastupljeni 55-60 % ukupne energetske vrednosti
* antioksidansi (beta karotin, vitamini C i E)
* povecati unos dijetnih vlakana
* umerene doze alkohola (120 g vina, 360 g piva ili 25 g viskija)

Danas se zna da ukoliko se zeli sniziti vrednost holesterola u krvi manje je znacajno smanjenje holesterola u hrani, dok je daleko vaznije smanjiti ukupan kalorijski unos, a posebno unos zasicenih masnih kiselina (stearinska i palmitinska). Ranije se smatralo da izbegavanje jaja, narocito zumanca (jedno jaje 275 mg holesterola) moze doprineti smanjenju ukupnog holesterola. S obzirom da znamo da se holesterol unet hranom (egzogeni) ne iskoriscava u potpunosti, kao i da dugotrajan nedostatak hranljivih materija iz zumanceta dovodi do makularne degeneracije i remeti funkciju vida preporuke od jednog do tri jaja nedeljno povecane su na 3-4 jaja.

Kolicina holesterola u 100 g namirnice
Dzigerica pileca 500 mg
Dzigerica teleca 370 mg
Jaje (tvrdo kuvano) 274 mg
Dzigerica svinjska 260 mg
Morski rakovi 195 mg
Svinjsko meso 121 mg
Hamburger 120 mg
Sir Gauda 114 mg
Slatka pavlaka 111 mg
Krem sir 110 mg
Sir Cheddar 105 mg
Majonez 105 mg
Govedji odrezak 101 mg
Virsle (pilece meso) 100 mg
Slanina 93 mg
Piletina (batak) 91 mg
Piletina (belo meso) 69 mg
Skoljke 67 mg
Kisela pavlaka (20 %) 66 mg
Sardine 61 mg
Piskote 60 mg
Pasteta, svinjska 50 mg
Sladoled 44 mg
Tunjevina 31 mg
Mleko 3.3 % mm 14 mg
Jogurt 13 mg

Vrh stranice